Mogao bih malo da ochistim ovu prashinu sa mog....nazovi-bloga.
Svashta-neshto se dogadjalo u poslednje vreme. Za pochetak, I got a job. Yaaaaaaaay.
Oduvek sam u nekom delu zivota zeleo da radim kao shanker. Paaa, eto, ostvarilo se. Mislim da postoje 4 stadijuma neke zelje.
1. Napravi sebi neki cilj ili zelju u zivotu
2. Ostvari ga/je
3. Vidi da nije onako kako si ochekivao
4. Zali se u vezi toga.
Tako je barem bilo u mom sluchaju.
Jednog dana sam doshao na ideju: "Jebote zivot, do jaja kaficj, dolazim ovde vec godinu dana. Totalno bih mogao da radim ovde"
sledece shto sam uradio jeste pitao gazdu za posao. Dao mi je je OK, i vec posle 2-3 dana sam dolazio na probu iliti upoznavanje u rad.
Sve je ishlo po loju. Odlichno radio i sve to, i u nedelju je bio moj prvi dan posla.
Proshao je super, kao shto sam i ochekivao.
Aaaaa onda je doshao ponedeljaaaaak. Tu sam radio u drugu smenu. Od 4 do 9 sam se sjajno provodio i nije bilo nikakvih problema. I onda od 9, nisam vec znao gde se nalazim. Zashto?
Upada lik, i onako nonshalantno mi kaze: "Daj mi 2 Long Island-a".
Odjednom, meni u glavi: "O, sranje, niko mi nije pokazao kako se pravi to"
"Pa znate, ovaaaj, ja sam ovde nov, niko mi...ovaaaj....ne znam kako se...."
"Molim?! Auuuu breee ne znash"
"Keve mi, ovo mi je prvi dan da radim uveche"
"A ma opushteno onda, docicu drugi put"
-kasnije, zvoni mi telefon-
"Hallo"
"E, Dex, ovde *****"
"O, zdravo gazda"
"kako ide?"
-fast forward-
"MOLIM? Pa kako ti niko nije pokazao kako se prave kokteli?!"
"Pitao sam ja, ovi koji rade su mi rekli da niko nece da mi trazi to u ponedeljak"
"Ma kako bre nece da ti traze? Shto nisi pitao?"
"Ali upravo sam rek..."
"....... ajde chujemo se kasnije"
i nisam se chuo sa njim celo veche : (
Mada, tu je bio i drugi gazda. On je skroz kul. Ima neopisivo ozbiljnu facu, ali totalno ne mozes da pomislish nishta loshe o njemu na nachin na koji se krece i pricha. Ne mogu drugachije da objasnim. Ko zna, zna.
Ma svashta. Havarija na sve strane. Tek sam pocheo sa poslom a vec razmishljam o otkazu. Koji bedak. Em shto mi oduzima masu mog glorifikovanog lenjog vremena, em shto se stresiram za dzabe. A i totalno mi se ne isplati da radim u drugu smenu. Hrana, cigare, prevoz do, taxi nazad, ode mi cela dnevnica jebote. Mogao bi to da regulishem da ne radim u drugu smenu. Ionako gazde ne zanima KO radi, samo je vazno da neko radi.
I taaaako.
Kad sam kuci dodushe, imam vremena samo da izchetam sa par ljudi, overim par stranica, gledam malo u plafon, ako dodje Mima, izblejim sa njom, i onda spavam. Sutradan ista rutina.
Skupljam kintu inache da kupim akustichnu gitaru. Ne original naravno, odakle mi kesha za to. Mogao bih malo da svirkam, i daj boze nauchim neku stvar.
To mi je novi cilj. Samo se nadam da se ne ponovi ista stvar kao i sa poslom.
Necu vishe da vas smaram, ne znam ni ko ce sve ovo da chita. Tako da, neka se zavrshi na ovome za sada.
Uzivajte ljudi, najverovatnije cu i sutra neshto napisati.
